Iz godine u godinu proizvodimo sve manje semena ratarskih kultura, a kao rezultat toga imamo situaciju da je sada naša poljoprivreda zavisna od semena iz inostranstva. Od ratarskih kultura u prolećnoj setvi u zemljište će prvo seme šećerne repe.
Agroanalitičar Čedomir Keco za Radio Novi Sad potvrdio je da za celokupnu površinu pod tom kulturom, koja se poslednjih godina seje na oko 30.000 hektara, seme kupujemo u inostranstvu. Situacija nije dobra ni sa ostalim usevima.
„Tako ćemo i za ovu setvu morati da uvezemo ili da koristimo inostrano seme na polovini planiranih setvenih površina, u slučaju suncokreta 80 odsto, a šećerne repe 100 odsto“, kaže Keco.
Dr Vladimir Miklič se semenarstvom bavi u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo. Kaže da im je sve skuplje da proizvedu seme.
„Postalo je zaista dosta skupo proizvoditi u Srbiji, posebno poslednje dve ili tri godine. Cena je skočila kao razultat rata u Ukrajini, porasta cene merkantile, hemijskih sredstava, cene radne snage, đubriva, inputa… Mnogi neće da se bave semenskom proizvodnjom“ pojašnjava Miklič.
Situaciju u sektoru bi donekle moglo da popravi to što će država ove godine poljoprivrednicima subvencionisati kupovinu deklarisanog semena. Veći deo tog novca će završiti na računima stranih semenskih kompanija pošto se kod nas njihovo seme više prodaje,
B. K.
