Prošla, 2025. godina nije bila laka za voćare širom Srbije. Maline i višnje, važne kulture u Srbiji, zabeležile su najlošije prinose u preko 20 godina, a šljive i jabuke nisu imale gore berbe od sušne 2012. godine,obajvaio je portal Klima.
Početkom godine, toplo vreme tokom februara i marta ubrzalo je kretanje ranih voćaka, pa su kajsije, breskve, nektarine i druge vrste ranije počele cvetanje nego što je to nekada bio slučaj. A onda ih je pogodio mraz, prvo u martu, zatim u aprilu, u ključnim, ranjivim fazama njihovog razvoja.
Posle mrazeva, Srbiju je zahvatio rekordno sušan jun, kada u velikom delu zemlje tokom čitavog meseca nije pala ni kap kiše.
Iako su jul i avgust bili nešto kišovitiji, nedostatak iz juna nikada nije bio nadoknađen – a leto 2025. ostalo je zabeleženo kao četvrto najsušnije u istoriji merenja u Srbiji.
Istovremeno, tokom leta bilo je više toplotnih talasa i perioda ekstremne vrućine, koji su zajedno sa nedostatkom padavina drastično uticali na razvoj kasnih voćki kao što su kruške i jabuke.
Konačni rezultat bio je – katastrofa. Tokom 2025, čak 10 od ukupno 16.
Primera radi, prosečni prinosi nektarina tokom 2025. bili su 4,5 tona po hektaru voćnjaka. U pitanju je gotovo polovina naših prosečnih prinosa, jer je desetogodišnja „normala“ 8,3 tone po hektaru.
Rekordno visoki prinosi nektarina zabeleženi su 2015. godine, kada su poljoprivrednici širom zemlje u proseku ubrali čak 14,2 tone nektarina po hektaru.
Kada je u pitanju voćarstvo, u Srbiji vlada šljiva, a posle nje jabuka, višnja i malina. Ove voćke se uzgajaju na gotovo 65% od ukupno preko 200.000 hektara voćnjaka u Srbiji.
I sve ove ključne kulture su podbacile prošle godine. Višnje i maline imale su najlošiji rod u najmanje 20 godina; jabuke i šljive najgore prinose od 2012. godine, inače najsušnije u istoriji merenja u Srbiji.
K. R.
