Iz godine u godinu zasadi krompira, poljoprivredne kulture koja predstavlja jednu od najznačajnijih na trpezama na jugu Srbije su sve manji. Takav slučaj je i sa ovogodišnjom sezonom sakupljanja krompira na području opština Vranja, Vlasine i Bosilegrada u Pčinskom okrugu, gde je prema podacima iz Zavoda za poljoprivredu ove godine bilo zasejano manje od trista hektara. Reč je o zasadima krompira isključivo na individualnim poljoprivrednim gazdinstvima. Ovde organizovane proizvodnje krompira, uprkos povoljnim zemljišno meteorološkim uslovima odavno nema.
„Suša je učinila da rod belog i crvenog krompira, koji mi najčešće gajimo ove godine bude lošijeg kvaliteta. Plod je sitniji i mekši. Naši zasadi na nekoliko desetina hektara uglavnom zadovoljavaju naše potrebe za stočnu ishranu, a viškovi idu na pijacu. Prodavaćemo krompir po ceni od 100 do 120 dinara“, rekao je za „Politiku“ Dejan Ivanović iz Moštanice kod Vranja.
Slična je situacija I u opštinama prema granici sa Severnom Makedonijom.
„Rod je drastično manji ove godine. Suša nije jedini razlog, ali svakako da je najviše uticala da krompir bude usitnjen i manje tvrd. Ponuda kada je u pitanju moje domaćinstvo biće manja za celu trećinu. Troškove proizvodnje moraćemo da pokrijemo kroz višu cenu, pa bi ona mogla da za planinski krompir bude između 150 i 200 dinara, ali nisam siguran da vam to mogu i potvrditi sa sigurnošću, jer možda i neće biti viškova za „stalne mušterije“, ocenio je za „Politiku“ Stamenko Stamenkovića koji se osim kuvarskim bavi i poslom uzgoja krompira u brdsko-planinskom području oko Svetog Ilije, prema granici sa Severnom Makedonijom.
Sa Vlasine i iz Bosilegrada kada je krompir u pitanju stižu slične procene. Uz to kada je ova namirnica u pitanju dodatak na aktuelnu cenu predstavljaju troškovi transporta do pijace u Vranju, koja se od ovog područja nalazi udaljena od 40 do 80 kilometara.
K. R.
