Zasadi kajsija proteklih dana praktično su desetkovani usled posledica prolećnog mraza širom Srbije, nažalost i u krajevima gde se ovo voće najviše uzgaja. U nekim regionima, kao što su zapadna Srbija, okolina Čačka, Smedereva kao i u Vojvodini šteta na pojedinim lokalitetima je i do sto odsto. Najveći deo tih zasada, kako Politika saznaje, nije bio osiguran, tako da voćari trpe celokupne materijalne troškove.
U Udruženju osiguravača Srbije (UOS) na pitanje koliko je voćnjaka u Srbiji osigurano od kasnog mraza i u kojim krajevima države najviše, ističu za Politiku da s obzirom na klimatske promene koje su sve izraženije, a za posledicu imaju sve učestalije katastrofalne posledice kako po broju, tako i po obimu nastalih šteta, najveći deo osiguravajućih kuća pristupa oprezno ovoj vrsti osiguranja. Naglašavaju da je razlog tome što poljoprivrednici zasada podižu i tamo gde im nije mesto, zbog čega često i izmrzavaju.
Kada je reč o procentualnom iznosu osiguranja poljoprivrede svih grana u Srbiji, ističu da postoji blagi rast osiguranih površina pod poljoprivrednim kulturama. Međutim, i dalje ogromna većina proizvođača razmišlja po principu „neće mene“.
Prema poslednjim podacima UOS-a, zavisno od useva i plodova, od ukupnih površina u Srbiji osigurava se od 12–15 odsto, dok je do pre nekoliko godina taj procenat iznosio oko 10 procenata. Najčešće se osiguravaju kulture čija proizvodnja ima veliku vrednost po jedinici površine i koja je najizloženija različitim rizicima. To su voćarske i povrtarske kulture pa tek onda ratarstvo.
Na pitanje kolika je suma isplaćena poljoprivrednicima na ime štete u zasadima u 2024, u tom udruženju navode da je ovaj iznos različit iz godine u godinu, ali da se u proseku kreće iznad ili oko naplaćene premije.
B. K.
