Globalno, obradive površine su ograničene, a stanovništvo se uvećava. To znači da bi prehranili rastuću populaciju, proizvođači po jedinici površine moraju više da proizvode. U tom poslu već im pomaže veštačka inteligencija.
UN predviđaju da će nas 2030. biti 8,5 milijardi a 2050. bezmalo 10 milijardi. Problem je što neće biti više obradivnog zemljišta nego što ga sada ima, još zabrinjavajuće je da se ono uništava brojnim degradacionim procesima. Vesna Bengin sa Instituta Biosens smatra da ćemo morati da optimizujemo proizvodnju, da manje trošimo gorivo, đubrivo i pesticide a da proizvodimo više hrane.
Za optimizaciju tako kompleksne oblasti kao što je poljoprivreda, potrebno je pre svega jako dobro razumeti. Optimalna poljoprivreda je ona kod koje se prate svi mogući uticaji, njihove kombinacije i tada uraditi ono što je optimalno. Za to nam trebaju senzori koji će izmeriti sve moguće uticaje na biljku (parametri biljaka, zemljišta, meteorološke uticaje). Kada imamo sve te podatke i sa dronova, i sa satelita i sa robota, to je tek pola posla. Pošto sve te parametre nećemo razumeti, tu nam je potrebna veštačka inteligencija, objašnjava Vesna Bengin.
Izvor: https://www.rtv.rs/
