Optimalni rok za setvu pšenice teče, stručnjaci savetuju ratare da što više poseju do kraja oktobra. Prema podacima Udruženja Žita Srbije ove godine pšenicom bi trebalo da bude zasejano oko 600.000 hektara, što bi bilo za 25.000 hektara manje nego prošle godine.
Stručnjaci objašnjavaju da je vreme setve ključan faktor koji utiče na visinu prinosa, zbog toga svi savetuju da se što veće površine poseju do kraja oktobra. Navode, da će najmanje polovina ovogodišnjih površina biti posejana pšenicom „sa tavana“ i to ne samo zbog toga što proizvođači nemaju dovoljno novca da nabave sertifikovano seme.
„Deklarisanim semenom, prema podacima do kojih sam došao, posejaće se najviše 280.000 hektara. To je zbog toga što je semenarstvo dugo godina zanemarivano i nije organizovana proizvodnja. Najavljene subvencije za deklarisano seme će sada verovatno podstaći semenarske organizacije da proizvedu veće količine“, reko je za RTS prof. dr Miroslav Malešević, stručnjak za strna žita.
„Srbiji za setvu 600.000 hektara treba oko 120.000, 130.000 tona semenske pšenice, a ove godine je proizvedeno svega oko 70.000 tona i to je problem za koji trenutno nema rešenja. Sada treba da se angažuju nadležni i da se u ovogodišnjoj setvi obezbede dovoljne količine semenske pšenice za sve one koji sledeće godine budu izrazili želju da seju pšenicu“, istakao je Malešević.
B.K.
