Biodistrikt je područje na kojem se udružuju lokalni proizvođači, institucije, udruženja, turističke organizacije, ugostitelji i kupci – kako bi se najefikasnije koristili potencijali i upravljalo lokalnim resursima. Dok se taj koncept održivog razvoja već primenjuje u svetu, kod nas se o tome govori tek nešto više poslednjih godinu dana.
Srbija je sada na dobrom putu da postane prva zemlja u jugoistočnoj Evropi u kojoj će se, u Kolubarskom okrugu, formirati biodistrikt.
Kod nas se sa organskom proizvodnjom ozbiljnije krenulo poslednjih petnaestak godina. I pored toga, još uvek je na jedba jedan posto obradivog zemljišta.
„Prodajemo u Srbiji, mada smo imali mogućnost da izvozimo, ali jednostavno nismo imali dovoljno količina“, rekla je za RTS Gordana Šokšić iz „Biofarma Šokšić plus“ u Tarašu.
U prošloj godini podsticaji za organsku biljnu proizvodnju uvećani su za 250% u odnosu na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji na 31.500 dinara po hektaru.
„Dva i po puta stimulišemo hektare u odnosu na konvencionalnu proizvodnju. Takođe, tome svedoči da u odnosu na 2012. kada smo imali oko 1.200 organskih proizvođača, sada ih imamo oko 7.000“, navodi Vedrana Ilić, pomoćnica ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Prvog dana 2024, godine Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) pokreće projekat Zelene ekonomije koji će malim i srednjim preduzećima u Srbiji pomoći da ispune veliki broj standarda i regulativa Evropske unije u zelenoj transformaciji.
„U tom delu projekta ćemo mnogo raditi na saradnji između tradicionalnih industrija i naučno-istraživačke kao i takozvane digitalne startap zajednice“, rekao je Tomislav Knežević, rukovodilac projekta Nemačke razvojne saradnje – Razvoj privatnog sektora koji sprovodi GIZ.
B. K.
