Srbija ima manje vinograda nego što bi potencijal njenih vinskih regiona dozvoljavao, ali ovogodišnja berba otvorila je naizgled paradoksalno pitanje – ako vinograda nema dovoljno, kako je moguće da veliki broj proizvođača teško nalazi kupca za grožđe? Vinari upozoravaju da problem više nije samo u proizvodnji, već pre svega u tržištu, padu potrošnje i sve težem plasmanu vina
Na tržištu se ove jeseni nude značajne količine vinskog grožđa, dok su cene, prema informacijama iz proizvodnje, znatno niže nego što bi mnogi vinogradari želeli.Crne sorte uglavnom se prodaju za 60 do 80 dinara po kilogramu, u zavisnosti od sorte i vinogorja, dok se bele kreću oko 70 do 80 dinara. Izuzetak je tamjanika, koja tradicionalno postiže višu cenu – ove godine oko 100 do 120 dinara po kilogramu, dok je 2023. dostizala i 150 do 170 dinara.
Na prvi pogled, niske cene grožđa mogle bi da znače i jeftinije vino. Međutim, računica malih vinarija mnogo je složenija.
Domaći proizvođači ukazuju i na konkurenciju uvoznog grožđa i vina.Predložene izmene propisa u Srbiji predviđaju da vino koje se označava kao domaće bude proizvedeno od grožđa uzgojenog u Srbiji, uz prelazni period za prilagođavanje.
Upravo je uvoz grožđa godinama jedna od spornih tema domaćeg sektora. Savez vinara i vinogradara Srbije još je ranije tražio mere kojima bi se domaća proizvodnja više cenila.
Srbija nesumnjivo ima prostora za razvoj vinogradarstva. Brojni vinogradarski rejoni, autohtone sorte i rast kvaliteta domaćih vina poslednjih godina pokazuju da potencijal postoji.Ali Iza jednostavnog pitanja „zašto Srbija nema više vinograda“ očito krije se mnogo složenije pitanje: ko će kupiti grožđe i vino iz tih novih vinograda i po kojoj ceni?
K. R.
