Jesenja sadnja voćaka u valjevskom kraju tradicionalno predstavlja važan period za poljoprivrednike. Ovaj kraj je poznat po voćarstvu, a najviše zasada je pod šljivama, malinama, kupinama, ali ima i lešnika, oraha i borovnica.
Ove godine, ipak, primećuje se da je sadnja voćaka u ovom delu Srbije bilaskromnijau poređenju sa prethodnim godinama. Prema procenama stručnjaka za voćarstvo, manja je potražnja sadnica šljiva, ali i malina.
Poljoprivredna škola sa Domom učenika Valjevo dugi niz godina ima svoj rasadnik, a prema rečima profesora voćarstva i vinogradarstvaNikole Spasojevića, u rasadniku je obezbeđeno 10.000 sadnica.
„Manje je intresovanje za sadnice, pre svega za šljivu i verovatno tu ima uticaja i narodno verovanje da ne treba saditi voće u prestupnoj godini. Ipak, to verovanje svakako nije utemeljeno na agronomskoj struci“, kaže Spasojević i dodaje da je razlog smanjenog obim sadnje najverovatnije niska otkupna cena voća.
Prema podacima PSSS, u valjevskom kraju je prošle godine zasađeno oko 70 hektara pod šljivama.
„Ove godine će biti manje novih šljivika, najviše do 40 hektara. Svakako voćarima savetujemo da je najbitnije da izaberu odgovarajuću parcelu. Tu pre svega mislimo na njen položaj“, rekao je za portal Aagroklub Milivoj Timotić, stručni saradnik za voćarstvo PSSS Valjevo.
B.K.
