Zova sve više privlači pažnju poljoprivrednika, a razlog su izuzetno visoki prihodi, niži troškovi uzgoja i rastuća potražnja na tržištu. Ove godine suša je uzgajivačima smanjila profit na granicu rentabilnosti.
Peskovito tlo na severu Vojvodine idealno je za uzgoj voća i vinove loze, ali u poslednje dve decenije ima sve više zasada zove kao izuzetno rentabilne kulture, gde se gaji na blizu 40 hektara. Prosečan rod je oko 12 tona po hektaru za koji otkupljivači daju oko 4.300 evra.
Na imanju Jene Šerfezija iz Horgoša, koji ima zasade na pet hektara, ove zove donose čak sedam puta veći prihod.
„Sve ide za izvoz, jer kod nas nema organizovanog otkupa i prerade. U severnoj Mađarskoj ove godine naglo su povećali potražnju za zovom, preko evra za kilogram, nude i šalju odmah i šleper i gajbe i sve“, navodi za RTS Šerfezi.
Zova, najčešće sorta „hazberg“, skoro da ne zahteva hemijsku zaštitu zbog čega se svrstava u organsku proizvodnju. Poznato je da postoji 87 proizvoda od zove, a najčešće se koristi u farmaceutskoj i prehrambenoj industriji.
B. K.
