U uslovima kada im vremenske prilike, ali i geopolitička situacija, ne idu naruku, poljoprivrednicima više je nego ikada pre potrebno da povećaju rod i smanje troškove proizvodnje. Prema proceni stručnjaka, to bi mogli da ostvare ukoliko se odluče da sa konvencionalne pređu na regenerativnu poljoprivredu. Osim što bi u značajnoj meri sačuvali zemljište kao resurs, za tri do četiri godine bi na ovaj način mogli da imaju do 20 odsto veće prinose, dok bi u periodu od deset godina uštedeli na troškovima i do 47 odsto.
Za proizvođače koji prelaze na regenerativnu poljoprivredu, izuzetno je bitno da imaju podršku države, kao i kompanija s kojima sarađuju, kroz različite inicijative, programe, obuke, seminare, ali i finansije i pristup opremi i tehnologiji.
„Naš cilj je da proizvođačima olakšamo ovaj tranzicioni period i omogućimo im da postignu optimalne rezultate, a misija nam je da promovišemo prakse koje su korisne za životnu sredinu, ali i za lokalne zajednice. Primenom regenerativnih praksi poboljšavamo održivost poslovanja, smanjujemo ekološki otisak i stvaramo vrednost za naše potrošače koji sve više preferiraju proizvode iz održivih izvora“, rekla je Ivanka Stojnić, menadžerka za održivi razvoj u kompaniji „Nestle“.
Da bi regenerativna poljoprivreda postala zastupljenija, potrebno je obezbediti investicionu podršku za razvoj naučnoistraživačkih kapaciteta za unapređenje ove vrste proizvodnje, kao i podršku poljoprivrednim proizvođačima za nabavku specifične opreme i mehanizacije.
„Država prepoznaje potencijal regenerativne poljoprivrede i već preduzima konkretne korake ka njenom promovisanju kroz Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja, aktivnosti Radne grupe za regenerativnu poljoprivredu, kao i programe poput IPARD 3 i novih agroekoloških mera. Pružamo podršku proizvođačima kako bi postali nosioci ovih inovativnih praksi“, istakla je za RTS Ivana Popović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede.
B. K.
