Da je stimulisanje poljoprivrede sa nizom ograničavajućih mera neefikasno upozoravaju i u Zadružnom savezu Vojvodine. Svoje predloge za izmene Zakona o podsticajima svojevremeno su podneli i resornom ministarstvu. Među njima su ukidanje ograničenja od 100 hektara u biljnoj proizvodnji, kao i ograničenja do 300 kvalitetnih priplodnih grla u stočarstvu za ostvarivanje podsticaja kod zemljoradničkih zadruga i njihovih zadrugara.
Predsednica ZSV Jelena Nestorov Bizonj navodi za RTS da zemljoradničke zadruge i zadrugari svoju ukupnu proizvodnju i promet ostvaruju unutar pravnog sistema.
„Ujedno plaćaju poreze i doprinose, a najviše su ograničeni u ostvarivanju podsticaja iz budžeta kojem najviše doprinose“, kaže Nestorov Bizonj.
Umanjenje isplata direktnih plaćanja je do sada, objašnjava, pogađalo prvenstveno zadruge i poljoprivrednike sa velikim farmama, jer su oni prvo ostali uskraćeni za ostvarivanje podsticaja iznad propisanog broja grla, a zatim su i od podsticaja koje su ostvarili, vraćali deo u skladu sa odrebama člana 33 zakona. Zbog toga je i predloženo da se zadruge, zadrugari i sva druga gazdinstva koja imaju registrovanu stočarsku proizvodnju izuzmu od primene ove odredbe.
„U poslednje dve godine, takođe, postoji povećana potreba za subvencionisanjem kamatnih stopa na kredite kod poslovnih banaka, sa ciljem smanjenja troškova finansiranja poljoprivredne proizvodnje iz kredita na nivo od jedan od dva odsto godišnje. U vezi toga ZSV je više puta predlagao nadležnim organima da se unutar podsticaja za kreditnu podršku, usmere povećana i kontinuirana sredstva u ove mere“, navodi Nestorov Bizonj.
Ukoliko bi se usvojili predlozi ZSV, naglašava se, smanjila bi se siva ekonomija u poljoprivredi, a time i nelojalna konkurencija prema svim akterima u poljoprivredi koji posluju unutar pravnog sistema, od čega bi i državni budžet imao više koristi nego do sada.
B. K.
