Već nekoliko godina poljoprivrednici se žale da otkupne cene, pre svega ratarskih proizvoda, ne pokrivaju ni troškove proizvodnje, a o zaradi da se i ne govori. Zbog toga su nedavno iz Zadružnog saveza Vojvodine predložili nadležnima da se uvedu tzv. zaštitne ili garantovane cene za pšenicu, kao i ostale strateške poljoprivredne proizvode. Stručnjaci podsećaju da je takva praksa postojala od sredine prošlog veka, ali da ju je naša zemlja napustila pre skoro 25 godina
Prema računici Zadružnog saveza Vojvodine za proizvodnju kilograma pšenice ove godine bilo je potrebno 26,04 dinara uz prinos od šest tona po hektaru. To je značajno više od dvadesetak dinara koji se trenutno nude u otkupu hlebnog zrna. Zbog toga iz te institucije stiže predlog da se za pšenicu uvede garantovana cena.
„Garantovana cena je najniža cena koja pokriva troškove proizvodnje za prosečan prinos, a koja može biti plaćena proizvođaču određenih poljoprivrednih proizvoda u uslovima tržišnih poremećaja koji dovode do toga da je tržišna cena niža od cene koštanja proizvodnje“, objašnjava Jelena Nestorov Bizonj, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine.
Garantovana cena bi, objašnjava, pomogla proizvođačima da opstanu na tržištu.
„Realizaciju isplate garantovane cene bi trebalo da obezbedi država preko svojih institucija, kroz intervencije koje bi omogućile da se proizvođačima nadoknadi razlika između tržišne i garantovane cene, a koja je jednaka ceni koštanja proizvodnje“, dodaje ona.
Bez saglasnosti Vlade, a na predlog resornog ministarstva, ova mera ne može da zaživi. Osim za pšenicu, zaštitnu cenu bi trebalo, kaže Nestorov Bizonj, uvesti i za druge strateške poljoprivredne proizvode.
„Listu proizvoda za koje se utvrđuje zaštitna cena bi, takođe, trebalo usvojiti, i određivati zaštitnu cenu u slučaju kada tržišna cene ne pokriva troškove proizvodnje za iste proizvode“, navodi predsednica Zadružnog saveza Vojvodine.
K. R.
