Procenjena proizvodnja soje u svetu za ekonomsku 2020/21 godinu u odnosu na 2012/13 godinu veća je za 94.42 miliona tona. Četiri najveća proizvođača su Brazil, SAD, Argentina i Kina koji u ukupnoj svetskoj proizvodnji učestvuju sa 86,45 odsto. Prema podacima Udruženje “Žita Srbije”, Srbija sa prosečnim rodom od 730.660 hiljada tona (2019/20 i 2020/21) u ukupnom svetskom rodu učestvuje sa 0,21 procenata. Sa takvim učešćem uticaj na kretanje cena je gotovo zanemarljiv, ali zbog zabrane uvoza GMO soje (koja se najčešće nudi na međunarodnom tržištu) i male ponude genetski nemodifikovane soje u regionu često se događa, kao što je to sada slučaj, da su cene na domaćem tržištu znatno iznad izvoznih.
U periodu septembar 2020.- mart 2021. izvezeno je 136.798 tona soje što je za 10.747 tona manje u odnosu na isti period prethodne godine. Osnovni uzrok smanjenog izvoza je cena na domaćem tržištu koja je tokom poslednja tri meseca rasla znatno brže od međunarodne. Cena je, podsetimo, sredinom aprila stigla do 80 dinara, a u međuvremenu porasla je još za sedam dinara za kilogram što preračunato u dolare iznosi oko 810 dolara po toni. Istovremeno cena američke soje na berzi u Roterdamu u istom periodu bila je 580, a brazilske 565 dolara po toni. Razlika u ceni (230 dolara po toni) dovoljno govori da ozbiljniji izvoz u narednom periodu ne možemo očekivati.
„U ovakvom odnosu domaće i izvozne cene praktično je nemoguće očekivati da do kraja avgusta bude izvezeno planiranih 163.000 tona. Pad izvoza dovešće neminovno do promene bilansnih pozicija, izvoz će padati, a zalihe rasti“, kaže se u mesečnom izveštaju Udruženja “Žita Srbije”.
B.K.
