Ova sezona mogla bi da bude izuzetno dobra za voćarski sektor, budući da je zima bila dugo sa niskim temperaturama i snežnim padavinama.
Takođe, kod glavnih voćnih vrsta izostalo je rano cvetanje, što je proteklih desetak godina postalo uobičajena pojava u Srbiji usled sve izraženijih klimatskih promena, kaže za „Politiku“ profesor dr Zoran Keserović s Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
„Bilo je snega i niskih temperatura, što je usporilo vegetaciju, a ima i dovoljno zimske vlage, za razliku od prošle dve godine kada smo u januaru i februaru imali i više od 20 stepeni Celzijusa“, ističe Keserović i dodaje da je u našoj zemlji počelo samo cvetanje drena, slede vinogradske
Keserović napominje da se u slučaju prolećnog mraza kod nas uglavnom primenjuju paljenje guma, piljevina ili raspoređivanje bala od sena u voćnjacima. Izuzetno efikasni su i antifrost sistemi kakve ima mali broj profesionalnih zasada u Srbiji. Prema njegovim rečima, u poslednjih 20 godina ponavljali su se periodi da u januaru i februaru budu topli dani, pa otuda i rano cvetanje.
„Ima potencijala i imam osećaj da će ovo biti izuzetno rodna godina. Ali nikad se ne zna i moramo biti obazrivi“, ističe Keserović.
K. R.
