Malo je proizvođača koji gaje beli slez koristan farmaceutskoj i hemijskoj industriji, mada naša zemlja, posebno Vojvodina ima odlične klimatske uslove i zemljište – ritove, vlažne livade i rečna ostrva pogodna za ovo lekovito bilje.
Beli slez je visokoprofitabilna kultura koja na malim površinama može doneti znatno veći zaradu od tradicionalnih žitarica, samo što zahteva mnogo ručnog rada. Kilogram belog sleza isečenog na kockice košta 15-16 evra, a prosečan prinos ove godine na našim poljima biće od 500 do 600 kilograma po jutru.
Proizvođači koji gaje beli slez sada se pripremaju za vađenje korena, najvažnijeg dela lekovitog bilja. Sejali su ga krajem marta ili početkom aprila da bi seme dobilo prolećne kiše. Međutim, prvi put ove sezone, za razliku od dugog niza godina, morali su da ga navodnjavaju.
„Beli slez se vadi traktorskim plugom, da ne bi koren oštetili. Po vađenju korena sezonski radnici će ga skupljati, prati, ljuštiti i seći na štapiće debljine olovke i potom i na sitne kockice“, rekao je za „Dnevnik“ dugogodišnji proizvođač belog sleza Dragan Gajin iz Novog Kneževca, kome je uzgoj bilja dodatni posao.
Beli slez se kod nas gaji na mikroparcelama od 10 do 50 ari, i to je ujedno i razlog zašto ne postoji zvanična statistika koje površine zauzima. Postoje samo procene da beli slez u Srbiji zauzima od nekoliko desetina do najviše stotinak hektara.
Razlog zašto ga nema više na domaćim njivama je skupa i deficitarna radna snaga. Ukoliko se beli slez seje na većim površinama dnevnice predstavljaju najveći novčani izdatak, čak 60 do70 odsto ukupnih troškova proizvodnje.
K. R.
