Srbija je samodovoljna u proizvodnji žitarica, voća, šećera, ulja. Od uvoza je nezavisna i proizvodnja ovčijeg mesa, dok su sve ostale grane stočarstva u velikom padu, pokazuju analize na osnovu kojih je rađena Nacionalna strategija za trasiranje poljoprivrednog i ruralnog razvoja u narednoj deceniji, rekla je prof. drTatjana Papić Brankov za RTS.
„Treba podsticati investicije jer smo u tehnološkoj recesij. To znači modernizacija farmi, nabavka priplodnih grla, izgradnja sistema za navodnjavanje, forsiranje uvođenja inovacija i praćenje zelene agende bez straha, jer mi imamo mnogo manje grla po hektaru u odnosu na Evropu i emitujemo mnogo manje štetnih emisija“, rekla je Papić Brankov uz napomenu da nam zelena agenda može doneti korist pogotovo u boljoj kontroli pesticida.
U goruće probleme Papić Brankov svrstava i semenarsku industriju.
„Naši domaći instituti su u ozbiljnoj krizi, pogotovo Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, koji učestvuju sa svega jedan odsto u atestiranim količinama semena kukuruza. Prošle godine izdvojili smo 62 miliona evra za uvoz semena kukuruza što je nedopustovo“, ističe Papić Brankov,
Ona dodaje da je razlog za to verovatno pogrešan marketing, teško nošenje sa konkurencijom stranih kompanija, ali i da postoje određene grupacije koje svesno i namerno plasiraju tuđa semena na uštrb domaćih. Takođe savetuje proizvođače da se vrate kupovini domaćih semena, pogotovo u kontekstu klimatskih promena, jer kako ističe, naše seminarske kuće mogu da razviju adaptabilnije sorte i hibride nego strane.
B. K.
