Za uređenje robne berze i uvođenje robnih zapisa kojima će moći da se trguje, što je bio jedan od glavnih zahteva na prošlogodišnjim protestima poljoprivrednika, biće potrebno dve do tri godine, ocenio je član Radne grupe za uređenje tržišta i robne berze Dušan Tornjanski iz Saveza udruženja poljoprirednika Banata
„Zadovoljni smo dosadašnjim radom Radne grupe, popisana su javna skladišta i usvojen pravilnik kojim se propisuju minimalni tehnički uslovi za trgovinu na otkupnim mestima, skladištima. Tražimo da, na osnovu predate robe javnom skladištu, dobijemo robni zapis kojim ćemo moći da trgujemo“, rekao je Tornjanski.
Nadležna ministarstva poljoprivrede i trgovine donela su ovih dana pravilnik kojim je detaljno pobrojana oprema koju mora imati otkupno mesto, a koja omogućava određivanje parametara kvaliteta pri prijemu, odnosno razvrstavanje prema kvalitetu, klasi poljoprivrednih proizvoda za zrnaste proizvode, voće i povrće, stoku.
Popis je obuhvatio 786 skladišta, kao i uljare, pivare i špiritane i obezbedio je detaljne podatke o kapacitetima, načinu skladištenja, kao i o kvalitetu robe. Utvrđeno je da ukupni skladišni kapaciteti u Srbiji iznose sedam miliona tona.
Prema rečima agroekonomskog analitičara Žarka Galetina, napravljen je tek prvi korak u uređenju berze i pripremama za izdavanje skladišnice i robnih zapisa.
„Da bi sadašnja skladišta ušla u sistem javnih skladišta neophodno je da se donese zakon o javnim skladištima, obrazovati Kompenzacioni fond, koji bi u slučaju nestanka robe nadoknadio vlasniku štetu. Tek tada skladišta mogu da dobiju sertifikat i uđu u sistem javnih skladišta“, rekao je Galetin navodeći da bi takva licencirana skladišta izdavala robni zapis kojim bi moglo da se trguje ili da budu kolateral za dobijanje kredita, prenele je Beta.
B. K.
