Srbija i njeni poljoprivrednici prolaze kroz složene tržišne okolnosti, ali država ima jasan plan kako da se odgovori na te izazove i očuva proizvodnju. Cilj je da domaći agrar ostane konkurentan, poručio je srpski ministar poljoprivrede Dragan Glamočić sa 60. Savetovanja agronoma i poljoprivrednika Srbije na Zlatiboru.
Kako je saopštilo Ministarstvo poljoprivrede, Glamočić je rekao da država neće da napusti poljoprivrednike i da je cilj da se obezbedi stabilna i održiva proizvodnja, pošten odnos na tržištu, jasno obeležavanje domaćih proizvoda i podrška gazdinstvima koja zaista rade.
„Sve što radimo ima za cilj da poljoprivreda bude održiva i konkurentna, a selo živo“ – poručio je Glamočić.
On je potvrdio uvođenje jasnijih pravila u obeležavanju porekla proizvoda kako bi potrošači u prodavnicama i sami poljoprivrednici tačno znali šta je domaće, a šta je uvozno.
Glamočić je najavio da će biti uvedeno jasno obeležje za proizvode od mesa proizvedene u Srbiji, kako bi se videlo da je proizvod potekao od naše stoke i obrađen u domaćim kapacitetima.
„Konkurencija je poželjna, ali da građani moraju da imaju jasnu informaciju na osnovu koje sami donose odluku o kupovini“, poručio je ministar.
Govoreći o podršci za ratarstvo i stočarstvo, naglasio da će podsticaji za ratare biti isplaćivani u dva navrata, pred prolećnu i pred jesenju setvu, što će poljoprivrednicima olakšati planiranje i nabavku osnovnih inputa.
„Osim direktne podrške, biće dostupni i krediti sa subvencionisanom kamatom koji će biti najpovoljniji na tržištu i prilagođeni dinamici setve“, rekao je on.
Ministar je kazao da „proleterska pravila“, u kojima su svi dobijali isto, bez obzira na ulaganja, više neće postojati, „jer ona nisu doprinela razvoju poljoprivrede“ i da će više dobijati oni koji više i rade i imaju veća ulaganja u proizvodnju, navodeći kao primer sisteme za navodnjavanje, protivgradne mreže i intenzivnu proizvodnju.
On je naglasio da će i mala gazdinstva ostati u fokusu državne podrške.
Rekao je da Srbija ima visok udeo sitnih gazdinstava koja čuvaju selo i da država neće dozvoliti da oni budu gurnuti sa tržišta.
Za najmanja gazdinstva, kako je objasnio Glamočić, biće pojednostavljene obaveze prilikom pravdanja troškova, dok će veća morati da dokumentuju svako korišćenje sredstava, kako bi se izbegle zloupotrebe koje su postojale prethodnih godina.
Ministar je govorio i o promeni odnosa trgovinskih lanaca prema domaćim proizvođačima, ističući da će Srbija, prvi put, na sličan način kao Evropska unija, uvesti Zakon o nepoštenim trgovačkim praksama.
Istakao je da je do sada bilo slučajeva da poljoprivredni proizvodi stoje u marketima, propadaju ili se vraćaju proizvođačima na njihov teret i da će to sada biti jasno regulisano zakonom. Glamočić je najavio kraće rokove plaćanja, navodeći da će za kvarljive proizvode rok isplate iznositi trideset dana, a za ostale šezdeset dana, dok je do sada bilo slučajeva da se plaća i nakon četiri meseca.
Osvrnuo se i na tržište mleka i podsetio da Srbija po tom pitanju nije deficitarna država, već da ima veći izvoz od uvoza, precizirajući da Srbija izvozi 13.000 tona mleka i mlečnih proizvoda više nego što uvozi.
Istakao je da problem nije u porastu uvoza već u padu otkupnih cena u Evropskoj uniji i viškovima koji se po nižim cenama plasiraju na tržištima gde je Srbija inače jaka, što utiče i na domaće proizvođače.
K. R.
