U Srbiji je lane proizvedeno 35.000 tona crnog luka na više od 4.100 hektara, što su prosečne vrednosti za prethodnih nekoliko godina. Međutim, vremenske prilike nisu išle naruku proizvođačima, čak ni u Vojvodini gde se crni luk najviše proizvodi. Zbog svega toga smanjena je i ponuda što je dovelo do eneormnog rasta cene.
„Deo crnog luka koji je izvađen zbog pojave prouzrokovača bolesti je završio na deponijama, jedan deo u biogas postrojenjima što je u značajnoj meri smanjilo ponudu. Povećan izvoz, pre svega na tržište Rumunije, Bugarske, Makedonije, Albanije i Bosne i Hercegovine još više je dodatno smanjio ponudu“, rekao je za RTS prof. dr Žarko Ilin sa Poljoprivrednog fakulteta Novi Sad.
Ilin naglašava da je proizvodnja hektara crnog luka za gotovo 30 odsto skuplja nego u prethodnim godinama i košta do 10.000 evra. Veći troškovi proizvođača diktiraju i višu cenu.
„Cena od 120 dinara za kilogram bez PDV-a koju traže profesionalni proizvođači, sasvim je opravdana, s obzirom na ulaganja. Problem je u razlici koju dodaju distributeri“, kaže Ilin.
Dodaje da nam se ovako nešto ne bi dešavalo u budućnosti neophodno je pod hitno velika ulaganja u pre svega kvalitetan skladišni prostor kako bi mogli uspešno čuvati crni luk minimum šest do devet meseci.
„Isto zako značajno je povećati subvencije po jedinici površine kako bi ova proizvodnja bila znatno jeftinija“, naveo je Ilin.
Crni luk smo prošle godine najviše uvozili iz Holandije i Severne Makedonije. Trenutno se, kažu stručnjaci, uvozi iz Egipta, Holandije, Nemačke i Kirgistana.
B. K.
