Prema podacima Privredne komore Srbije površine pod pasuljem u našoj zemlji sve više se smanjuju. Značajna devizna sredstva trošimo na uvoz ovog povrća, a u 2022. godini za uvezenih 14.409 tona platili smo oko 14,8 miliona evra. Najviše se uvozi iz Kirgistana, 5.478 tona u vrednosti od 5,6 miliona evra. Od zemalja EU pasulj smo najviše uvezli iz Bugarske 2.422 tone u vrednosti od skoro 2,9 miliona evra i Poljske – 2.202 tone, što smo platili skoro 2,7 miliona evra .
Srbija je neopravdano veliki uvoznik pasulja, smatra dr Žarko Ilin, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.
„U našim uslovima u nepovoljnim godinama, kao što je bila prošla kada smo imali sušu, javljaju se negativni efekti pa su prinosi značajno manji od tone po hektaru, a višegodišnji prosek u proizvodnji pasulja je 1,1 tona po hektaru. U uslovima visoke agrotehnike bez ikakvih problema , uz korišćenje setvenog materijala oslobođenog od bakterioza moguće je ostvariti prinose na nivou od minimum dve do dve i po tone po hektaru“, kaže Ilin.
Najveća proizvodnja pasulja je u regionu Južne i Istočne Srbije (52 odsto), zatim Šumadije i Zapadne Srbije (35) i Vojvodine (9). Pod ovim povrćem je 8.045 hektara, a proizvodnja je na nivou od 8.986 tona. Iako po površini ima najmanje proizvodnja u Vojvodini ima najviši prinos o1,3 tone po hektaru.
Pasulj jedno od omiljenih jela u Srbiji, ali čini se da ćemo domaći sve manje moći da nađemo na našem tržištu. A kada se jednom ugasi proizvodnja i postanemo visokozavisni od uvoza strane robe, velika je verovatnoća da ona više neće biti jeftina, kao što je sada, smatraju u udruženju za poljoprivredeu Privredne komore Vojvodine.
B. K.
