Srbija je jedna od malobrojnih zemalja u Evropi koja, osim za domaće potrebe, ima šećerne repe, odnosno šećera i za izvoz. Ove godine je pod ovom kulturom zasejano 42.000 hektara, a ako se uzmu prosečni prinosi, može se očekivati da proizvedemo više od 250.000 tona šećera. Naše potrebe iznose 200.000 tona godišnje ili 11 kilograma po stanovniku dok će 50.000 tona moći da se izveze.
„Politiku“ navodi da se, kada je šećer u pitanju, situacija u Evropi ubrzano menja. U poslednjih deset godina ugašeno više od 20 šećerana, a aktivno je vođena politika da je šećer štetan i nepotreban.
U ovom trenutku Srbija za ovu proizvodnju, da podsetimo, daje subvencije od 35.000 dinara po hektaru proizvodnje. Država je prepoznala to u trenutku kada je industrija šećera u Evropi u krizi zbog ukidanja kvota na proizvodnju šećerne repe u EU.
Ranijih godina izvozili smo simbolične količine šećera, a imali smo dozvolu da godišnje izvezemo 181.000 tona šećera. Stručnjaci napominju da je zbog klimatskih promena teško praviti bilanse i prognoze kakvu agrarnu politiku voditi za artikle čija je proizvodnja pod vedrim nebom.
Direktor Instituta za zaštitu bilja Nenad Trkulja kaže da je pozicija Srbije u ovom trenutku dobra, jer smo, pored svih problema, uspeli da održimo našu šećernu industriju.
„Od 2017. godine i liberalizacije tržišta, stvoren je višak šećera koji je uticao na pad cene. Proizvodnja je postala skupa, pa su proizvođači počeli da se okreću drugim kulturama. Na sreću uspeli smo da održimo proizvodnju i to je sada mnogo važno u trenutku kada je industrija u regionu odumrla“,naveo je Trkulja.
B. K.
