Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku na poljima Srbije pod pšenicom je bezmalo 600.000 hektara što je za 10 odsto više nego prethodne godine. Glavni razlozi zašto su se poljoprivrednici okrenuli pšenici je lanjski katastrofalan rod soje i veliki pad prinosa kukuruza uzrokovan ekstremnom sušom.
Ono što je dobro, konstatuje stručnjak za zaštititu bilja Slavko Gudurić, da je zahvaljujući dobrom rasporedu prolećnih padavina posejana pšenica u odličnom stanju.
Prema analizi stručnjaka „Info Tim Logistike“ naše trenutne zalihe pšenice su velike. Na dva meseca pre žetve su 1,3 miliona tona. Uz očekivani rod od tri miliona tona, očekujemo da ćemo u sledeću trgovačku godinu ući sa 4,2 do 4,5 miliona tona.
Ako znamo da su godišnje domaće potrebe za pšenicom milion i po tona, za izvoz će nam ostati dvostruko toliko, što svakako neće pozitivno uticati na cenu, objavio je RTV.
B. K.
