Malo je poznato da je Srbija osamdesetih godina prošlog veka bila najveći izvoznik lekovitog bilja u Evropi. Najznačajnije mesto u ovoj oblasti pripada Institutu za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić“ koji je 72 godine vodeća institucija i baza znanja u oblasti lekovitog bilja ne samo u Srbiji već i na Balkanu. Proizvodnja je u posledih godinu dana povećana za 30 posto u odnosu na 2020. što je ovoj instituciji omogućilo novi razvojni uspon.
Površine pod plantažnim zasadima lekovitog bilja u Srbiji su, po rečima direktora Insituta dr Milana Lukića, između 1.700 i 3.000 hektara što je veoma malo imajući u vidu pogodne zemljišne i klimatske uslove. Procenjuje se da ove površine mogu biti dva-tri puta veće. Plasman lekovitog bilja je praktično zagarantovan jer je potražnja ogromna. Recimo, ljudi u Srbiji su za dva meseca prošle godine, u nadi da će ojačati imunitet, potrošnju lekovitog bilja izjednačili sa godišnjom prodajom pre pandemije.
„Gajenje lekovitog bilja je najviše zastupljeno u Vojvodini, prvenstveno na jugu Banata gde se najčešće uzgaja kamilica, nana, matičnjak, bosiljak, peršun, nešto manje korijander, crna i bela slačica, valerijana, morač“, rekeo je Lukić za Agriportal magazin.
Prema podacima Privredne komore Srbije naša zemlja godišnje izveze više od 3.000 tona lekovitog bilja u zemlje EU, Rusije, Turske, države regiona, SAD i Kinu u vrednosti od 20 miliona dolara. Srbija uglavnom izvozi sirovine i poluproizvode, nedostaju nam finalni proizvodi na bazi lekovitog i aromatičnog bilja.
B. K.
