Malinari ne prihvataju proizvođačke cene malina koje je Institut za voćarstvo u Čačku izračunao po naruđbu Ministarstva poljoprivrede. Kažu da je kalkulacija rađena na osnovu prinosa koji je nekoliko puta veći od prosečnog prinosa maline u Srbiji.
Predsednik Asocijacije proizvođača malina Srbije Dobrivoje Radovićje za Betu rekao da je Institut do cena došao na osnovu prosečnih prinosa od 10 do 15 tona po hektaru, a da je prosečan prinos proizvođača u Srbiji daleko manji i iznosi od 3,5 do pet tona po hektaru.
„To znači da je prosečna proizvođačka cena malina koju je utvrdio Institut dobijena na osnovu prinosa koji su tri-četiri puta veći od prosečnog prinosa koji proizvođači ostvaruju i ima ga možda 0,01 odsto vlasnika plantaža“, rekao je Radović
Prema računici Instituta, proizvođačka cena malina sa prinosom od 10 tona po hektaru je 240 dinara po kilogramu, za 12 tona je 200, a za 15 tona je 160 dinara. Malinari se uopšte ne slažu, a Radović kaže da bi minimalna, akontna (početna) cena maline po hektaru trebalo da bude 350 dinara po kilogramu.
Direktor Instituta za voćarstvo u Čačku Darko Jevremović rekao je da je kalkulacija o proizvođačkim cenama malina rađena na prosečne cene koje su izračunate na osnovu prosečnih cena materijala i ostalih troškova.
„Ne može neko da računa ekstremne troškove, na primer loših radnika koji naberu ispodprosečne količine“, rekao je Jevremović.
Istakao je da je proizvodnja malina rentabilna tek na prinosu iznad 10-12 tona po hektaru, a da je na proizvodnji od deset tona zarada nula. Proizvodnja sa prinosom po hektru ispod deset tona je, prema njegovim rečima, neisplativa.
B. K.
