Na plantaži organskog šipka mladog poljoprivrednika Dina Subotičkog u Bačkom Petrovom Selu, topla i suva klima pokazala se idealnom za ovogodišnji rod, a očekuje se prinos od dve do tri tone svežeg šipka po hektaru.
Subotički gaji nemačke sorte Inermis i Schmitt Ideal, poznate po kasnijem sazrevanju i odličnom kvalitetu za industrijsku preradu. Kada se osuši, šipak gubi oko 25% mase, ali sušeni plod dostiže cenu od 2,5 evra po kilogramu, što je više nego duplo u odnosu na sveži.
„Šipak je najotpornija kultura — preporučio bih ga i početnicima i onima koji žele da menjaju svoje zasade zbog klimatskih promena“, kaže Subotički.
Podizanje plantaže šipka zahteva ulaganje između 2.000 i 3.000 evra po hektaru, zavisno od tipa zemljišta i mehanizacije. Subotički je zasad podigao na dedovini, čime je uštedeo deo troškova, i već očekuje da u narednih nekoliko godina povrati ulaganje.
Planira i da pokrene sopstvenu preradu šipka, kada se investicija u potpunosti isplati.
„U prvim godinama ima više posla dok se ne razgrana i očisti od korova, ali kasnije troškovi održavanja padaju. Najveća stavka je gorivo, jer se između redova kosi i prska plavim kamenom“, objašnjava Subotički.
U Srbiji se trenutno organski šipak uzgaja na oko 525 hektara, od čega je 87 hektara u Vojvodini. Najveća plantaža, površine 50 hektara, nalazi se u Novom Kneževcu.
Šipak sa Subotićevih plantaža završava u nemačkoj industriji hrane, gde se koristi za proizvodnju dečjih kaša, brašna, pekmeza i džemova.
Cena izvoza svežeg šipka kreće se oko 1 evro p o kilogramu, dok osušen dostiže 2,5 evra.
K. R.
