Poslednjih godina u povećavaju proizvodne površine pod oblačinskom višnjom, naročito na teritoriji Vojvodine. Umesto zasnivanja zasada izdanački razmnoženom višnjom, sve više se kao podloga koristi magriva, koja u praksi pokazuje niz prednosti, ali i mana.
Prednost magrive je što njen korenov sistem dublje prodire u zemlju, u poređenju sa oblačinskom višnjom na sopstvenom korenu, pa je zbog toga otpornija na sušu i bolje podnosi mehanizovanu berbu tresačima.
Od pre nekoliko godina na velikim plantažama višnje, najviše u Vojvodini, počelo se sa korišćenjem specijalizovanih kombajna koji se, za razliku od tresača, kreću u kontinuitetu i koji otresanje rodnih grana obavljaju pomoću rotirajućih četaka, pa je time mogućnost oštećenja debla i korenovog sistema isključena. Pored ovih prednosti, prednost kombajna u odnosu na tresač je i veći učinak od 70 do 100 odsto.
Ograničavajući faktor za njihovo korišćenje su dimenzije krošnje, jer su ove mašine tzv. „tunelskog tipa“ te je neophodno kontrolisati bujnost stabala. U praksi se pokazalo da su stabla oblačinske višnje na podlozi magriva bujna i da rezidba, kao osnovna mera regulisanja bujnosti, nije dovoljna da bi se formirala kruna prilagođena nesmetanom korišćenju kombajna, objavila je revija „Dobro jutro“.
B. K.
