Direktor ZZ „Paprika“ Toša Matić, iz Martonoša kaže da u ovoj zadruzi mogu biti zadovoljni proizvodnjom u 2025. godini jer su ostvareni solidni prinosi u povrtarstvu. To se ne može reći i za ratarsku proizvodnju.
Proizvodnja na 500 hektara, primena koncepta precizne poljoprivrede, proizvodnja povrća po principu regenerativne poljoprivrede, obezbeđen plasman roba, briga o biodiverzitetu,
„Proizvodnja lišćara je veoma ozbiljna. Ona zahteva angažovanje velikog broja stručnjaka, pre svega za zaštitu bilja. Moramo da ispoštujemo pravila EU jer naša roba završava na evropskom i svetskom tržištu, s’ toga je poštovanje svih standarda propisanih od strane kupaca neminovnost. Ostvareni rezultati prošle godine su bili solidni, i cenovno i po prinosima“, objašnjava Matić za Agroportal.
Ova zadruga za svog partnera godišnje proizvodi lišćare na površini od 100 do 180 hektara – dominantan je peršun lišćar, slede spanać i mirođija. „Telek paprika“ uvek je spremna da na vreme isplati predatu robu. Zajednički se planira setva koja zavisi od ugovora koje oni ostvaruju prema svojim kupcima. Ova saradnja obezbeđuje siguran plasman i suguran posao 8 meseci godišnje.
Na njivama ZZ „Paprika“ biljna proizvodnja se odvija po principima regenerativne poljoprivrede. To je doprinelo obezbeđenju stabilnosti prinosa.
„Mi smo petu godinu u ovom programu. Radimo veoma ozbiljno sa stručnjacima koji nam daju smernice gde i kako da se razvijamo. Osnova je sve veća upotreba prirodnih đubriva, pre svega stajnjaka. Osvojili smo i proizvodnju komposta. U velikoj meri radimo i sa bio preparatima. Sve ovo nam omogućava da neke nusproizvode finalizujemo kao proizvode. Na taj način pokušavamo da sačuvamo zemljište, pa i da ga popravimo za buduća pokolenja“, kaže Matić.
Prve žetve ova zadruga počinje aprila kada se ubira spanać. Kasnije dolaze žetve mirođije i peršuna lišćara koje traju do kasnih oktobarskih dana pa čak i do početka novembra. Povrtarsku sezonu završava ubiranjem industrijske paprike.
Ratarstvo je, kako kaže Toša Matić, važno zbog plodoreda. Povrće se ne može uzgajati na 100% površina. Reč je o kompleksnom poslu, povrtarske kulture podrazumevaju periode odmaranja zemljišta, odnosno da se na parceli na kojoj je bilo povrće, naredne 3-4 godine
„Međutim, ratarstvo, koje je u našoj zadruzi sporedna proizvodnja, 2025. godine donelo je gubitke“, kaže Matić.
Ratari imaju zaduženja i iz predhodnih godina. Poslednje 2-3 godine bila je suša pa se „repovi“ vuku iz tog perioda.
K. R.
