Istraživanja pokazuju da gotovo četvrtinu hrane bacimo. U vreme slavlja, ekonomisti, ekolozi i duhovnici šalju iste poruke: kupujmo samo onoliko koliko nam treba, a višak podelimo sa onima koji nemaju.
Novogodišnja trpeza bila je 10 odsto skuplja nego lane, a više cene povećale su broj onih koji su na prazničnom tanjiru imali tek ono osnovno.
Marko Jovanović iz humanitarne organizacije „Radost na dar“ kaže da njihova crkvena kuhinja obezbeđuje dnevno više od 2.000 obroka za građane koji su u teškoj materijalnoj situaciji.
„Mnogi su bez krova nad glavom. Ko želi može da donira hranu koja je upakovana, konzervirana, svi znamo kako otprilike to treba da izgleda. To su i paketi ulja, brašna šećera, pirinča, pasulj“, navodi Jovanović za RTS.
I dok se procenjuje da je pola miliona ljudi u Srbiji na ivici siromaštva, istraživanja pokazuju da četvrtinu hrane bacimo, deset puta više nego što se donira. Da bi prehrambene kompanije poklanjale više, potrebna je promena zakona. Jedna od najvećih želja humanitarnih organizacija u ovoj godini jeste da se konačno ukine porez na donaciju hrane. To je urađeno u 20 zemalja EU i od tada gotovo da nema problema sa bacanjem hrane. Sve što je višak ili pred istek roka, kompanije doniraju narodnim kuhinjama ili drugim humanitarnim organizacijama.
B. K.
