Srbija mora da sačuva svoje stare sorte voća, one ne samo da predstavljaju nasleđe i tradiciju u poljoprivredi, već se pokazalo i da su otporne na bolesti, kao i na klimatske promene sa kojima se sve više susrećemo.
Odavno je šljiva Požegača na ceni. Podseća da je Maroko podigao spomenik jabuci, a Italijani u Pijemontu lešniku. Šljiva itekako zaslužuje svoje mesto u Srbiji i muzej.
Ohrabruje što se poljoprivredna gazdinstva, ali i pojedinci polako vraćaju autohtonim sortama. Sadi se Crvena Ranka koja se sve više koristi za rakiju, sorta kruške Takuša i Vinogradarska breskva“, rekao je za portal Plodna zemlja dr Zoran Keserović, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu u penziji i naš vrsni stručnjak u oblasti voćarstva.
U vreme bivše Jugoslavije postojao je genom kojim su se čuvale stare sorte.
„Raspadom države i onim što je usledilo i poljoprivredni sektor kao da je bio u drugom planu. Predlagao sam da se pokrene poseban projekat da sačuvamo od zaborava autohtone sorte voća i da se one sade u okućnicama, oko vikendica, portama manastira i crkvama. Na žalost do sada sve se svelo na dobru ideju i entuzijazam pojedinaca“, kaže Keserović.
Zašto smo dozvolili da polako nestaju stare povrtarske, ratarske, voćarske i životinjske vrste, sorte i rase.
„Više je razloga: klimatske promene, ekološki razlozi, razne bolesti i štetočine, nestanak malih proizvođača hrane. Loše se i upravljalo poljoprivredom, došlo je do prelaska sa domaćinske na industrijsku proizvodnju. Lokalno seme čime bi se sačuvala raznovrsnost, zamenilo je jedno isto seme, proizvedeno od semenskih firmi„, kaže Keserović.
Ohrabruje što uprkos tome što je manje stabala, stare sorte rastu i rađaju i danas, Obnavljaju se stari voćnjaci. Poslednju deceniju raste interesovanje za autohtone sorte koje se pokazalo najbolje i rađaju na našem tlu.
Svaki kraj Srbije ima svoje autohtone sorte i čuva ih. Šljiva je odolela vremenu. Požegača i crvena ranka su uvek imale važnu ulogu u ekonomskom razvoju, a naročito porodica koje su se bavile i bave proizvodnjom rakije i suve šljive.
K. R.
