U Kolubarskom okrugu pod lešnikom je između 150 i 180 hektara, podaci su valjevske Poljoprivredne stručne službe. Jednu od najvećih plantaža u Divcima, kod Valjeva, ima porodica Radmile i Miodraga Gajić iz Beograda. Od ove sezone primenjuju regenerativnu poljoprivredu, kako bi budućim generacijama ostavili kvalitetnije zemljište.
Gajić zasad lešnika ne kose od prošle godine, jer su odlučili da se bave regenerativnom poljoprivredom. Namera im je da na taj način poboljšaju kvalitet zemljišta i da upotrebu hemijskih preparata svedu na minimum.
„Između lešnika smo dodatno sejali još druge kulture, ne sme da bude monokultura. Mi smo nekim istraživanjem došli do toga da sejemo ovas, raž i dve vrste deteline i faceliju. Omogućavamo da se stvara biodiverzitet u smislu životinjskog sveta, a samim sejanjem različitih kultura smo omogućili da imamo biodiverzitet što se tiče biljaka. Takođe, šta je bitno, zemlja se ne uznemirava u smislu oranja i freziranja. Sva ta setva je vršena po principu „samo je bacano seme, pa šta se primi primi“. Sva prihrana i zaštita biljaka i obogaćivanje zemlje mikroorganizmima se reševa preko tog kompostnog čaja, koji možete sami da spremate vrlo jednostavno“; objašnjava za RTS Miodrag.
U zasadu od 3,2 hektara Gajići su prošle godine ubrali oko tri i po tone lešnika. U grupi su malih proizvođača hrane u Srbiji, prave kremove i važan im je način gajenja. Analize na ostatke pesticida u plodu su im redovne.
„U regenerativnoj poljoprivredi desi se da bude 10 do 20% manji rod, ali tako su isto desetostruko niži imputi, nema đubriva veštačkog, neka kojekakvih hemija, koje se sipaju na kilo. Tako da očekujemo zdrav plod kao i dosad što smo imali“, ističe Radmila.
K. R.
