Uprkos velikim oscilacijama u temperaturi, voćari u Vojvodini očekuju rodnu godinu i za 20 odsto veće prinose. Kažu da bi bili i veći kada bi više koristili pčele za oprašivanje.
S druge strane, pčelari se pribojavaju paše koja je počela nikada ranije, ali od meda ne odustaju uprkos niskim otkupnim cenama, kao i velikim količinama falsifikovanog meda na tržištu. O tome su za RTS govorili prof. dr Zoran Keserović i predsednik Saveza pčelarskih organizacija (SPOS) Rodoljub Živadinović.
„Voće je izašlo iz najosetljivije feno-faze precvetavanja, ali opasnost od izmrzavanja i dalje postoji. Ipak, ona nije tolika da bi ugrozila ukupan rod voća, koji bi trebalo da bude 20 odsto veći nego lane“, smatra profesor voćarstva sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Zoran Keserović.
„Ranije voćne vrste koje su ranije cvetale kao kod kajsije su odmakle u razvoju i jednostavno mraz nije mogao ništa da uradi. Jedino smo imali malo kod kasnocvetnih sorti kajsija i kod neke od sorti trešnje izmrzavanja, ali s obzirom na potencijalnu rodnost, to nisu neke značajnije štete. Pogotovo očekujemo veći prinos u proizvodnji šljive, negde otprilike oko 160.000 tona više nego 2023. godine. Značajno povećanje imaćemo kod kruške, višnje, maline i verovatno kod trešnje“, rekao je profesor Keserović.
Na pitanje da li su pčelari i voćari shvatili da jedni bez drugih ne mogu, Keserović i Živadinović kažu da jesu. Da voćari u Vojvodini plaćaju pčelarima 1.500 dinara po košnici za oprašivanje.
„Nekada se unosila jednu do četiri košnice po hektaru,a sada oko 20 košnica, i plus po jednu košnicu bumbara kod kruške i kod trešnje. I prinosi voća su daleko veći“, rekao je Keserović.
Iako je istakao da taj model plaćanja po košnici ne funkcioniše južno od Save i Dunava i predsednik Saveza pčelarskih organizacija Rodoljub Živadinović kaže da je danas saradnja sa voćarima ipak dobra i da je i država izašla u susret sa poslednjom promenom Zakona o zaštiti bilja.
B. K.
