Neretko možemo čuti da je voće procvetalo kad mu vreme nije, mahom u kasnu jesen, da su u Šumadiji rodile banane, ili da je suša već treću godinu za redom uništila prinose u voćnjacima. Mnogi naučnici smatraju da su baš klimatske promene razlog što su pojedine stare sorte voća na putu ka nestajanju ili su potpuno nestale sa nekog područja.
„Prva asocijacija kada se priča o nestajanju, to je svima dobropoznata sorta šljive madžarka ili požegača, ali ne samo zbog klimatskih promena, nego i zbog određenih bolesti šarke šljive virusnog oboljenja. Sigurno da klimatske promene, ne samo da ne pogoduju nama, nego i voću, problem su kod jagodastog voća. Tu imamo značajno smanjenje proizvodnje i kod maline, i kod kupine, borovnice i svog drugog voća, tako da proizvođači i u Srbiji i u svetu iznalaze razne načine za prevazilaženje tih sve ekstremnijih pojava“, rekao je za RINU dr Aleksandar Leposavić, predsednik Naučnog voćarskog društva Srbije iz čačanskog Instituta za voćarstvo.
Leposavić je voćarima savetovao da ove jeseni nastave da sade tradicionalne sorte.
„Ljudi su u dilemi i pitaju se, da li treba da sadimo smokve i to neko južno voće, naš savet iz Instituta za voćarsrtvo je svakako da radimo i sadimo ono što su naši stari. Znači, šljive, jabuke, trešnje, višnje i da se to voće samo malo modifikuje i po mogućstvu, obezebedi voda za zalivanje“, pojasnio je Leposavić.
B. K.
