Savremena poljoprivreda i teška mehanizacija obradivo zemljište sve više nabijaju i ispošćuju. Najviše iz tih, ali i drugih razloga od šezdesetih godina prošlog veka izgubili smo najmanje milion hektara plodnih oranica. Čak 40 odsto vojvođanskih njiva spalo je na jedan odsto humusa, a nekada je prosek bio četiri, izveštava RTS.
Stručnjaci apeluju da se zemlji vrati ono što biljke iz nje izvuku, pre svega korišćenjem prirodnog stajnjaka. Predlažu takozvanu regenerativnu obradu jer čuva plodnost, sprečava eroziju i smanjuje zagađenje.
„Praksa je pokazala da je moguće održavati nivo humusa u zemljištu kada se koriste biljni ostaci i zeleno đubrenje. Ako se taj postupak neprekidno i uredno radi 22 godine, povećaćemo sadržaj humusa za 0,4 odsto. Mora da se uspostavi ravnoteža između biljne i stočarske proizvodnje“, naglasio je stručnjak za poljoprivrednu mehanizaciju i zemljište dr Luka Radoja .
Profesorka Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Snežana Simić ističe da je to posebno važno zato što se unosom te materije popravlja stanje, odnosno zemljištu se vraćaju funkcije.
„Time se čuva se njegova strukturnost, a to je posebno značajno zbog veze sa drugim oblicima degradacije, na primer sa erozijom“, objašnjava Simić.
Ministartvo poljoprivrede finansira besplatnu analizu plodnosti zemljišta, ali samo 10 procenata poljoprivrednika to koristi. U 23 centra širom Srbije mogu da donesu uzorke sa čak tri parcele i provere sadržaj kalijuma, azota, fosfora.
Profesorka dr Snežana Janković sa Instituta za primenu nauke u poljoprivredi ukazuje da su te analize bitne kako bi mogli da daju preporuke šta činiti sa već gotovim zasadima, kako u tim zasadima održati proizvodnju i da ona daje najveće moguće prinose uz upotrebu određenih količina, kako mineralnih tako i organskih đubriva.
B. K.
