Srbija ima veliki potencijal za proizvodnju cveća i ukrasnog bilja kako zbog dobrih klimatskih uslova tako i dužine vegetacionog perioda. Uz jaču institucionalnu podršku, udruživanje proizvođača, podršku naučno-istraživačke i poslovne zajednice, ovaj bi sektor bio mnogo profitabilniji, poručuju iz Udruženja za biljnu i prehrambenu proizvodnju Privredne komore Srbije (PKS).
„Sektor proizvodnje cveća i ukrasnog bilja bi bio još razvijeniji kada bi postojale naučnoistraživačke organizacije koje rade selekciju i oplemenjivanje cveća u Srbiji, što nije slučaj“, rekla je Danica Mićanović, viši savetnik u Udruženju za biljnu i prehrambenu proizvodnju PKS.
Objašnjava da je formirano nekoliko instituta pri fakultetima u Beogradu i Novom Sadu kako bi ovaj sektor dobio podršku na istraživačkom nivou.
„Podsticaji države su evidentni, ali neophodno je pokretati inicijative za dodatne podsticaje, raditi na povećanju površina pod cvećem i ukrasnim biljem, intenziviranju proizvodnje, umrežavanju i jačanju proizvođača, kako bi se stvorio povoljniji ambijent za poslovanje“, kaže Mićanović.
Najznačajniji regioni za proizvodnju i uzgoj cveća u Srbiji su u Vojvodini, na severu zemlje, na granici sa Mađarskom, zatim okolini Šapca, Ljiga, Trstenika, Kruševca, Sremčice i Velike Drenove, a najvažnija je proizvodnja ruža i to kalemljene i nekalemljene ruže za sadnju.
„Ruže su najzastupljenije i u izvozu i u uvozu. U 2021. godini smo izvezli i uvezli ruža u istom iznosu, od oko tri miliona evra. U 2022. godini, ukupan izvoz ruža iznosio je tri miliona evra dok je uvoz, zbog rasta uvoznih cena, porastao na 3,79 miliona evra. Najviše smo uvozili sveže ruže za bukete i to iz Holandije, Kenije, Etiopije, dok najviše izvozimo ruže za sadnju, što je još jedan pokazatelj potencijala za proizvodnju ruža“, rekla je Mićanović.
B. K.
