Uzgajanje industrijske konoplje u poslednjih nekoliko godina postaje sve popularniji biznis u celom svetu, a poslednjih godina ima i sve više pristalica i koda nas. I to najviše zbog upotrebne vrednosti industrijske konoplje kao i činjenici da može da se koristi od korena do listova i cvetova.
Mirjana Kordić iz Udruženja proizvođača konoplje navela je za portal Biznis.rs da ovo udruženje služi kao krovna organizacija koja okuplja sve poljoprivrednike koji se bave uzgojem ove biljke.
„U Srbiji trenutno ima više od sto proizvođača konoplje. Kada smo krenuli sa radom bilo je svega 20 hektara useva, a ta površina sada prelazi par stotina hiljada hektara, što dovoljno govori o rastu proizvodnje ove kulture“, rekle je Kordićeva.
Međutim, navodi Kordićeva, problem je što zakonska regulativa nije dovoljno uređena kako bi u potpunosti bio iskorišćen potencijal ove biljke, i to zbog sastojka THC koji se, za razliku od marihuane koja predstavlja njenu „sestrinsku biljku“, nalazi u veoma malim količinama, te se stalo na tome da je Ministarstvo poljoprivrede donelo odluku kojom je dozvoljeno sejanje, ali ne i korišćenje konoplje u ljudskoj ishrani.
Osim brojnih udruženja inicijativu za promenu zakona koja bi omogućila upotrebu industrijske konoplje u ljudskoj ishrani podnela je i Privredna komora Srbije.
„To je grana industrije koja je jako dobro razvijena u mnogim zemljama, pa čak i u zemljama Evropske unije. Imali smo u Privrednoj komori nekoliko različitih sastanaka i upita i od stranih investitora koji su bili zainteresovani da pokrenu proizvodnju konoplje, ali isto tako i preradu, s obzirom na to da su ovo proizvodi koji se jako dobro prodaju na svetskom tržištu i imaju dobru cenu“, rekao je Aleksandar Bogunović, rukovodilac Odbora za poljoprivredu PKS.
Upravo ovakav sled okolnosti je i doveo do toga da se proizvođači udruže oko inicijative da se zakonodavni okvir uskladi sa razvijenim zemljama, kako bi se iskoristio pun potencijal industrijske konoplje.
B. K.
