Generalna sekretarka Semenarske asocijacije Srbije Svetlana Balešević Tubić izjavila je da Srbija može biti konkurentna u semenarstvu ne samo na Zapadnom Balkanu, nego i u Evropi, ali je nužno da se taj sektor osnaži kako bi poljoprivreda dobila sorte tolerantne na klimatske promene.
„Srbija ima institute koji mogu da podrže te promene. Mi smo na zadatku da osnažimo sektor i da primenjujemo tehnologije koje će pomoći biljci da prevaziđe klimatske promene“, kazala je ona na skupu „Prilagođavanje klimatskoj stvarnosti – Put ka otpornoj poljoprivredi Srbije“ u Privrednoj komori Srbije (PKS).
Ona je podsetila da je Srbija dobila novi Zakon o semenu, ali da se očekuju novi pravilnici koji treba da se izrade u saradnji sa stručnjacima, kako bi se dobila poljoprivreda otporna na klimatske promene.
Dodala je i da semenarske kuće stalno lobiraju da se semenska proizvodnja izdvoji iz druge poljoprivredne proizvodnje, da se subvencioniše, te da se proizvođačima semena da prednost pri zakupu državnog zemljišta, kako bi se osnažio semenarski sektor.
„Uređen sektor semenarski omogućava uređenu poljoprivredu. Srbija ima dugu tradiciju u semenarstvu, još uvek ima dobre uslove za razvoj te oblasti, ima obučene kadrove“, kazla je Balešević Tubić.
Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Srbije Željko Radošević kazao je da su klimatske promene stvranost u kojoj živimo i da su sada najmanje deset puta brže nego ikada u istoriji planete.
„Procene pokazuju da se Srbija zagreva više i brže od globalnog proseka. Klimatske opasnosti koje najviše nanose štete i gubitke, a čiji se intenzitet i učestalost povećavaju, jesu toplotni talasi, intezivne padavine i intenzivne suše, kao i poplave, klizišta, odroni, požari, smanjenje kvaliteta vode i zemljišta, kao i kvaliteta vazduha“, kazao je on.
Podsetio je da je Srbije, kako bi ispunila svoje obaveze preuzete potpisivanjem Pariskog sporazum o klimi i smanjila štete i gubitke, usvojila Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u perodu 2023 – 2030.
„U okviru izrade programa urađena je analiza postojećeg stanja klimatskih promena koja je pokazala da sektor poljoprivrede najosetljiviji na klimatske promene, jer ima veliku izloženost zbog proizvodnje na otvorenom“, naveo je Radošević.
K. R.
