Cene žitarica i hrane u svetu kao i u Srbiji sve više rastu zbog povećane tražnje. Sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije (PKS) Aleksandar Bogunović ocenio je u intervjuu datom Tanjugu da, u situaciji kad zemljište zbog sve veće upotrebe hemije degradira, na svetskom nivou pa I kod nas nema mogućnosti povećanja površina pod pšenicom kao ni prinosa.
On smatra da bi šansa za povećanje proizvodnje možda mogla da se nađe u novim sortama i hibridima, digitalizaciji i primeni savremenih tehnologija koje bi učinile da proizvodnja bude manje zavisna od vremenskih neprilika.
„Klimatske promene uzrokuju pad proizvodnje, a rast tražnje na berzama u svetu povećavaju cene. Kako smo i mi deo svetskog tržišta, rast cena se i kod nas lančano prenosi. Kukuruz je trenutno oko 25 dinara kilogram, što je 33 odsto skuplje nego 2020. godine. Pšenica sve donedavno se kupovala za 33, sada je stala na 31, a bila je 20 dinara što je rast od 48 procenata, dok je soja, u odnosu na lane, je otišla 37 procenata“, precizirao je sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS.
On je napomenuo da je za dugoročnije prognoze kretanja cena i tražnje hrane rano. Treba tek videti kakva će biti godina i prinosi u Srbiji kao i u svetu i ocenio da i ako ove godine bude pada cena hrane to neće biti u većem obimu.
B. K.
