Izrazito visoke temperature i dug period skoro tromesečne suše ovog leta uticali su loše na rod svih ratarskih kultura na severu Vojvodine. Na voću i povrću vidljive su pege, spržena lisna masa, što je uslovilo da sav prinos i kvalitet ploda bude doveden u pitanje.
U lošem rodu ratarskih kultura na severu Banata i Bačke, ipak, nije sve tako crno, uprkos velikoj suši, rekoe je za „Politiku“ Robert Nemeš, regionalni predstavnik Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada:
Nepovoljne klimatske prilike uticale su da prolećna kultura kao što je soja skoro nestane sa njiva na severu Vojvodine, a taj region polako prestaje da bude i idealan teren za prinos kukuruza.
„Šećerna repa je stradala toliko da je do 50 odsto neupotrebljivo za preradu. Suncokret koji je najtolerantniji na visoke temperature više je pogođen sušom u Severnobačkom okrugu i upitno je da li će se dalje sejati. Tri meseca izrazite suše dovelo je do toga da kvalitet zrna bude izrazito loš. Na kukuruzu su zabeleženi veliki napadi insekata, što je napravilo „otvorenu ranu“ podložnu infekcijama i oboljenjima“, kaže Nemeš.
Vegetacija je za sve ratarske kulture poranila mesec dana, usled čega je i žetva završena ranije. Klimatske promene su toliko nepredvidive da ratari nemaju više po čemu da se ravnaju.
„Poljoprivrednicima savetujem da računaju prosek prinosa u proteklih pet godina i da ga podele sa pet, kako bi imali sa čim da porede i planiraju dalji rad“, preporučuje Nemeš.
B. K.
