Mada postoje različite metode neposredne zaštite zasada od mraza, važna forma zaštite je – bolja i informisanija sadnja, i to sorti koje su otpornije na mraz. I tu je ključna uloga države, jer treba da postavi jasne vodiče za sadnju u uslovima koji su se drastično promenili u odnosu na vreme pre samo par decenija
Profesor dr Zoran Keserović. Naveo je da je ove godine, bez obzira na prošlogodišnju sušu, voće dobro cvetalo, a mogli su da ga spasu samo voćari koji imaju zaštitni antifrost sistem. On je rekao i da na temperaturi od minus pet-šest Celzijusovih stepeni, ne pomaže čak ni zadimljavanje, paljenjem bala slame, kao ni prskanje 24 sata pre mraza, kombinacijom algi i aminokiselina.
Keserović je naveo i da mrazevi nisu došli sa hladnim talasom u jednom pravcu, nego su se širili na sve strane, pa je zato stradalo i voće na većim nadmorskim visinama.
Kako za portal Klima101 objašnjava dr Dejan Đurović sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, opasnost od prolećnih mrazeva dodatno produbljuju klimatske promene, koje dovode do češće pojave toplog vremena u kasnu zimu, čime uzrokuju da voćke ranije počinju da cvetaju. Naime, usled porasta prosečnih temperatura, vreme početka vegetacije kod voćaka u Srbiji u proseku se pomerilo za dve nedelje unazad, pa su mrazevi krajem zime postali opasniji nego što su nekada bili.
Rizik od kasnog mraza prepoznat je i u Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, koji je Republika Srbija usvojila krajem 2023. godine, a u kojem stoji da je neophodno da Srbija poveća ukupne iznose za subvencije za zaštitu od mraza za višegodišnje zasade i matične zasade.
B. K.
