Posledice prošlogodišnje katastrofalne suše u regionu Subotice vidljive su i na novoj proizvodnji. Prve analize sadržaja azota u zemljištu Poljoprivredne stručne i savetodavne službe pokazuju da se jesenas itekako štedelo na primeni azotnih đubriva u setvi, tako da će biti potrebno primeniti velike količine ovog u prihrani. Sa cenama azotnih đubriva još više dobija na značaju apel stručnjaka da se analize zemljišta na sadržaj azota urade svake zime.
Manjak azota u zemljištu najvidljiviji je kod uljane repice, koja je zasejana na oko 5.000 hektara, gde će za prihranu biti potrebno čak 100 do 110 kilograma čistog azota po hektaru. Za pšenicu, koje je jesenas posejano za dvadeset posto više nego lani, potrebno je primeniti između 38 i 83 kilograma čistog azota po hektaru. Isto povećanje površina zabeleženo je kod ječma, za koji će biti potrebna prihrana sa do 69 kilograma azota po hektaru“, preporučio je za RTV savetodavac u PŠS Subotica Neven Orčić.
Ako se uzme u obzir sve što je zadesilo poljoprivredu u poslednjih godinu dana ratri na severu Bačke kažu da je nezahvalno u ovom momentu izvlačiti bilo kakve projekcije vezane za prolećnu setvu. Poljoprivrednici ovih dana, kao što je i najavljeno, očekuju pad temperature kao i da polja prekrije sneg koji najviše prija pšenici.
B. K.
