Pod pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede, u toku je realizacija značajnog projekta pod nazivom „Odabir priplodnih grla u cilju genetskog poboljšanja mesnatosti svinja na svinjogojskim farmama“. Nosilac projekta je Poljoprivredni fakultet u Beogradu, a partneri su Institut za stočarstvo iz Zemuna i Poljoprivredne stručne i savetodavne službe iz Beograda i Šapca.
Kako objašnjava dr Mladen Popovac sa Poljoprivrednog fakulteta, cilj projekta je da se napravi savremeni selekcijski indeks za procenu priplodne vrednosti svinja — na osnovu osobina porasta i kvaliteta trupa. To je, kaže on, ključni korak ka sistematskom unapređenju genetskog potencijala domaće populacije.
„Selekcija u domaćem svinjarstvu, ako izuzmemo farme multinacionalnih kompanija koje imaju zaštićene genetske linije, nalazi se na veoma niskom nivou. Indeksi koji se koriste u Srbiji su zastareli i zasnovani na podacima koji više ne odgovaraju savremenoj proizvodnji“ ističe Popovac.
U razvijenim zemljama, dodaje on, procena priplodne vrednosti svinja obavlja se primenom BLUP-animal modela, što omogućava precizno određivanje genetskog potencijala svakog grla. „Kod nas još uvek nema uslova za primenu tog sistema, pa će novi selekcijski indeks koji se razvija u okviru ovog projekta predstavljati prelazni korak ka tom cilju,“ objašnjava Popovac.
Poseban značaj ima i edukacija odgajivača. Istraživači žele da ukažu da selekcijski indeks nije konstanta, već matematička formula koja se menja tokom vremena, u skladu sa genetskim i proizvodnim promenama u populaciji. „Neophodno je periodično osvežavati indeks i izračunavati nove regresione koeficijente, kako bi se domaća populacija kontinuirano unapređivala,“ naglašava Popovac.
Pored unutrašnjeg poboljšanja genetike, u planu je i „osvežavanje krvi“ — uvođenje novih linija iz uvoza, ali tek nakon što se u Srbiji uspostavi stabilna domaća baza koja može da konkuriše stranim populacijama.
„Naš cilj nije samo da uvozimo genetiku, već da stvorimo sopstvenu osnovu — srpsku svinju koja će biti prepoznatljiva po mesnatosti, kvalitetu i prilagodljivosti uslovima domaćeg gajenja“ zaključuje Popovac.
K. R.
