Najnovija projekcija Narodne banke Srbije (NBS) kaže da će prosečna inflacija u ovoj godini iznositi 12,5 odsto, da bi u 2024. godini rast cena dostigao prosečnih 4,6 odsto- Jedna od komponenti koje bi trebalo da doprinesu ostvarenju takvog scenarija je usporavanje rasta cena hrane.
Cene svinjskog mesa značajno su rasle poslednjih godina, i to za 19,7 odsto u 2021. i 26,3 odsto u 2022. godini, dok je u septembru zabeležen međugodišnji rast od 17,7 odsto. Centralna banka u analizi ukazuje šta sve utiče na kretanje tih cena, kao i zašto u poslednjim mesecima ove godine treba očekivati umereno poskupljenje svih vrsta svežeg mesa.
Smanjenje stočnog fonda i uvozne cene svinjetine, svinjska kuga i nestabilnost cena stočne hrane faktori su koji presudno utiču na kretanje cene svinjskog mesa u našoj, ali i drugim evropskim privredama, ističu autori analize NBS koja je objavljena u novembarskom Izveštaju o inflaciji.
Kada je reč o smanjenju stočnog fonda, zvanična statistika kaže dabroj svinja opada poslednjih 20 godina i da ih je sada manje za trećinu nego pre dve decenije, odnosno da je njihov broj na kraju 2022. iznosio 2,67 miliona. Sa druge strane, u poslednjoj deceniji u našoj zemlji raste proizvodnja svinjskog mesa, ali i potrošnja, pa se jaz između domaće proizvodnje i potrošnje „pokriva“ uvozom.
„Udeo uvezenog mesa u ukupnoj potrošnji je sa oko osam odsto u 2013. godini povećan na blizu 20 odsto u 2022. godini, što naše tržište čini zavisnijim od cene mesa na međunarodnom tržištu“, ističu autori analize.
Kada se svi ti faktori uzmu u obzir, od 2020. do 2022. godine pad broja svinja iznosio je nešto više od 10 odsto, dok je proizvodnja mesa u istom periodu opala za jedan procenat, dok su značajno porasle i ce, ukazuje se u analizi NBS.a prenosi portal Biznis.
B. K.
