U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) prošle nedelje održan je skup na temu „Uloga i značaj stočarstva u razvoju agrara, očuvanju sela i obezbeđenju stanovništva hranivima animalnog porekla“ na kome su razmatrani aktuelni problemi stočarske proizvodnje i plasmana, kao i mogući načini njihovog prevazilaženja.
Učesnici skupa složili su se da je stočarstvo Srbije na raskrsnici. Sve ono na šta je danas ukazano i sve ono što se predlaže predstavlja samo prvi korak u revitalizaciji ovog najbitnijeg dela agrara. Činjenica da stočarstvo Srbije ima udeo od 28 odsto u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji, više je nego zabrinjavajuća i daleko od evropskog proseka.
Ilustracija da se pad u stočarstvu intenzivno ubrzava bili su podaci izneti u radu predsednice Zadružnog saveza Vojvodine mr Jelene Nestorov Bizonj, prof.dr Zorice Vasiljević i Jonela Subića iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede, koji su istakli da je broj poljoprivrednih gazdinstava sa stočarskom proizvodnjom u Srbiji od 2012. do 2018. godine pao za 41,5 odsto. Takođe, najzastupljenija veličina stada goveda je jedno do dva grla, a svinja tri do devet grla, što svakako nije veličina stada tržišno orijentisane proizvodnje.
„Prepoznavanje ekonomskih benefita udruživanja u zemljama Evrope i Skandinavije obezbeđuje stabilan razvoj u okvirima tržišne privrede i to je model kome treba da težimo. Saradnja umesto konkurencije obezbediće kvalitet“, poručila je Nestorov-Bizonj.
B. K.
