Sa nedavnim usvajanjem strategije Evropske unije ”Od farme do viljuške” ekološki proizvedena hrana dobija sve veći značaj. Jedan od glavnih ciljeva jeste da, do tada, udeo ekološke proizvodnje u ukupnoj upotrebi poljoprivrednog zemljišta EU dostigne 25 procenata. Države članice EU podstiču izradu nacionalnih planova za ekološku poljoprivredu.
Od kada je implementirala evropske propise u organskoj proizvodnji Srbija je izvoz povećala sedam puta, a najveće interesovanje za organske proizvode postoji u Skandinaviji i Zapadnoj Evropi.
Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, površine zasada pod organskom hranom u Srbiji u 2020., uprkos pandemiji, povećane su za 800 hektara. Trenutno u Srbiji ima oko 7.000 proizvođača organske hrane, a proizvodnja se odvija na ukupno 24.000 hektara. Lane je izvoz organske hrane iz Srbije bio 37,5 miliona evra, što je 30 odsto više nego u 2019.godini.
Ivana Simić iz Nacionalne asocijacije za organsku proizvodnju ”Serbija organika” navela je da je naš potencijal to što nam poslednjih godina rastu grupe proizvođača u sistemu grupne sertifikacije. Sve više se razvija i mreža konsultanata u ruralnim regionima. Najveći potencijal su istočna i južna Srbija koje su ”bogom dane za organsku proizvodnju”.
Napomenula je da je naša prilika za veći izvoz u EU upravo u grupnoj proizvodnji. Evropska unija sada novom regulativom, koja stupa na snagu od 1. januara 2022. uvodi grupnu sertifikaciju, koja nije bila deo njihove regulative, a sada pruža šansu svim udruženim proizvođačima organske hrane.
B. K.
