Do kraja ove godine Evropa bi trebalo da promeni način deklarisanja meda i potrošači će znati odakle on potiče. U slučaju mešavina trebalo bi da se obeležavaju sve države iz kojih je uvezen. Redosled navođenja tih zemalja bio bi po udelu količine meda iz te zemlje, a kod prve četiri države stajao bi i procenat učešća tog meda u tegli (zaokružen na najbližih 5 odsto). Ukoliko zbir procenata te četiri države ne pređe 50 odsto učešća meda u tegli, navode se procenti i kod narednih država kako bi potrošač znao čiji medovi dominiraju u polovini meda u tegli, objasnili su u Savezu pčelarskih organizacija Srbije.
U SPOS-u kažu da je takođe predloženo da se, konačno, posle mnogo godina utvrde trenutne metode za proveru autentičnosti i kvaliteta meda. Rok za pripremu je četiri godine, a postojala bi obaveza komisije da redovno ažurira spisak metoda, pošto su falsifikatori vrlo vešti i često se nalaze korak ispred nauke. Najnovija analiza Evropske komisije pokazala je da je skoro polovina meda koji se uvozi u Evropsku uniju lažan, to jest da u svom sastavu ima veliku količinu sirupa. Podsetimo na našem tržištu nedavno je ustanovljeno da je od 25 kontrolisanih uzoraka meda 22 bilo falsifikat.
Kako su saopštili iz SPOS-a proizvođači Evrope osnivaju Evropski pčelarski savez, čiji je cilj da se popravi status ovog sektora. Plan je da savez bude u Briselu,ali i u svim državama Evrope, zalažu se za borbu protiv falsifikovanog meda, koji je preplavio evropsko tržište. Među merama je i uvođenje posebnih subvencija po košnici pčela na ime naknade za unapređenje životne sredine i oprašivanje gajenih i negajenih biljaka, ali će ova organizacija insistirati i na borbi protiv upotrebe pesticida koji su otrovni za pčele.
B. K.
