Suncokret na vojvođanskim poljima dobro podnosi sušu zbog moćnog korena. Pa, ipak nakon dva meseca bez kiše, ta uljarica trpi posledice. Uprkos klimatskim promenama, kažu stručnjaci, naši ratari neće odustati od gajenja suncokreta.
Kao i kod drugih jarih ratarskih kultura, na parcelama u Srbiji suncokret izgleda šarenoliko.
Ima parcela na kojima je usev u solidnoj kondiciji, tvrdi stručnjak novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo dr Miloš Krstić, ali i gde je dramatično ispod očekivanja ratara.
„Jedan od problema, ali i razloga, zašto na nekim parcelama suncokret bolje odoleva klimatskim promenama je kvalitet poljoprivrednog zemljišta. Međutim, podseća naš sagovornik, kada nema vode sve je uzalud„, rekao Krstić za Radio Novi Sad.
Prema nekim procenama približno 70 odsto svetskih površina pod suncokretom je u Ukrajini i Rusiji. Od prinosa u tim zemljama, između ostalog, zavisiće tražnja pa time i cena te uljarice na našem tržištu.
Kada je reč o površinama pod suncokretom u našoj zemlji, zaključuje Krstić, one blago rastu sa 220.000 na 250 hiljada hektara, a taj trend se očekuje i narednih godina.
K. R.
