Stručnjaci tvrde da kod nas nema nikoga ko ozbiljno radi na kontroli upotrebe pesticida. Dešava se da ih poljoprivrednici nabavljaju u maloprodaji i da ne znaju kako da ih upotrebe, a nisu svesni koliku štetu mogu da naprave
Miloje Pavlović, magistar zaštite bilja, objašnjava da u situaciji gde su višnje iz Holnadije povučene nije samo problem u količini pronađenih ostataka već u tome da uopšte nije smelo ni da bude ostataka dimeotata.
„Kod nas tog pesticida u prodaji nema i nije jasno kako je dospeo do voća“, ističe Pavlović.
On kaže da se za tretiranje višanja zbog suzbijanja štetočine trešnjine muve konkretno koriste preparati na bazi acetamiprida, a da je dimeotat zabranjen u 90 odsto država sveta.
Na pitanje da li su propisi o zabrani upotrebe pesticida u Srbiji usaglašeni sa regulativom zemalja EU, on ističe da nije problem u zakonima, već u njihovom sprovođenju i kontroli.
„Proizvođač može, kada želi, da dobije sertifikat da je hrana zdravstveno ispravna i da nema ostataka od pesticida, ali niko ne vrši analizu na sve pesticide već samo na one koji se više ne koriste ili su davno zabranjeni, pa onda kažu da njih nema. Odgovorno tvrdim da kod nas nema nikoga ko ozbiljno radi na kontroli upotrebe pesticida. Dešava se da ih ljudi nabavljaju u maloprodaji i da ne znaju kako da ih upotrebe, a nisu svesni koliku štetu mogu da naprave“, rekao je Pavlović za portal Biznis.rs.
B. K.
