I ove godine je u Srbiji posađeno manje kromira za konzumnu upotrebu u odnosu na prethodnu. Manji proizvođači, kao i takozvani hobisti, nastavili su sa smanjenjem površina ili izlaze iz proizvodnje. To znači da će i ove godine Srbija u velikoj meri biti zavisna od uvoza.
Jak toplotni talas u prethodnih 10-ak dana je sa severa Afrike išao preko zemalja pored Atlantika do Velike Britanije i Srednje Evrope, tako da je sigurno je ostavio posledice na sve useve. Nema sumnje da će vodeće zemlje (Nemačka, Francuska, Holandija i Belgija) tradicionalno imati višak krompira, ali je teško do avgusta dati prognozu o rodu i cenama.
„Srbija će sigurno imati potrebu za ponovni uvoz od oko 40.000 tona, i moramo raditi na tome da se u jednom periodu zaštitimo sezonskim prelevmanom od niskih cena iz uvoza, koji može biti i sa Zapada i iz Belorusije. U decembru 2025. pokrenuli smo razgovor o saradnji sa trgovinskim lancem Lidl Srbija o podsticanju potrošnje domaćeg krompira. Potrebno je podstaći i naše potrošače da značaj kupovine domaćih poljoprivrednih proizvoda, jer bez osećaja značaja njihove lojalnosti prema robi domaćeg porekla ne možemo očekivati pozitivan pomak. Ministarstvo trgovine treba da kontroliše da se na deklaracijama jasno pokaže koji poljoprivredni proizvodi su poreklom iz uvoza“, ističu iz Udruženja za krompir Srbije, a prenose Novosti.
K. R.
