Direktorka „Žita Srbije“ Sunčica Savović još u sepštem,bru je upozorila da će Srbija, nakon berbe, imati višak kukuruza od oko 2,5 miliona tona i isto toliko viška pšenice, kao i suncokreta oko 100.000 tona, a da je izvoz značajno otežan zbog logističkih problema, odnosno nedostatka transportnih sredstava i troškova.
Kako je navela, od lane su ostale zalihe pšenice od oko 1,2 miliona tona, tako da naše tržište poljoprivrednih proizvoda deli istu sudbinu kao regionalno i svetsko kada se radi o žitaricama. Prepravljeno je žitom iz Ukrajine i drugih zemalja, konkurencija je velika, a cene su niske.
U oktobru je država intervenisala dodatnom podrškom za ratare kroz razmenu mineralnog đubriva za ratarske kulture preko Republičke direkcije za robne rezerve. Međutim, to je bila samo interventna mera pomoći ratarima, a ne rešenje problema.
Pojedina udruženja poljoprivrednika predlažu da se formira državni Savet za proizvodnju pšenice koji bi radio na iznalaženju zajedničkog rešenja za prodaju tržišnih viškova.
„Došlo je do ukrupnjavanja poseda i proizvođači žele profit tako da proizvodnja , ali i prodaja pšenice treba profesionalno da se vodi. Iz udruženja „Agroprofit“ smatraju da je potrebno da se u Privrednoj komori Srbije formira odgovarajuće telo, te da plas pšenice bude briga države, jer trenutno imamo veoma skupu proizvodnju, a male prinose“, rekeao je Čedomir Keco iz Udruženja „Agroprofit“, za RTS.
B. K.
